Манастир Бањска

Историја и архитектура

Манастир Бањска са црквом посвећеном Светом Стефану саграђен је између 1313. и 1317. године као задужбина српског краља Стефана Уроша II Милутина, једног од најмоћнијих владара династије Немањића и највећег градитеља међу њима.

Бањска је грађена са јасном намером да буде краљева гробна црква. По узору на Студеницу, грађена је у рашком стилу, али са раскоши која је требало да сведочи о моћи краља Милутина. Фасада цркве била је обложена полираним каменом у три боје – белим, црвеним и плаво-сивим, распоређеним у шаховска поља. Тај сјај и лепота фасаде били су толико упечатљиви да је у народу остала упамћена као "Бањско злато".

Бурна историја и обнова

Историја манастира је бурна и трагична. Након Косовске битке 1389. године, манастир су опустошили Турци. Тело краља Милутина је тада пренето у Трепчу, а касније у Софију, где се и данас налази (у цркви Свете Недеље).

Током векова, црква је претворена у џамију, припрата је срушена, а драгоцени материјал разнет. Тек у 20. веку почињу истраживања и конзервација, а манастир поново оживљава 2004. године када је враћен монашки живот. Данас Бањска представља један од најважнијих духовних центара и симбол опстанка Срба на Косову и Метохији.