Манастир Хиландар

Царска Лавра Немањића

Хиландар је једина српска насеобина која у континуитету живи и опстаје више од осам векова. Основали су га 1198. године Свети Сава (Растко Немањић) и његов отац, Свети Симеон (Стефан Немања), на рушевинама старијег грчког манастира. Добијањем царске повеље (хрисовуље) од византијског цара Алексија III Анђела, манастир је постао "Србима на вечни поклон".

Манастир није само верски објекат, већ и први српски универзитет. У њему је настала најстарија сачувана српска књижевност, ту је Вук Караџић истраживао грађу, а кроз векове су га даривали и дограђивали сви српски владари, од краља Милутина до кнеза Лазара и Обреновића.

Чудотворна лоза и бунар

Једна од највећих светиња манастира је Чудотворна лоза Светог Симеона, која је, према предању, изникла из места где су биле мошти светитеља. Иако је стара осам векова, она и даље рађа грожђе за које се верује да помаже бездетним паровима. Такође, ту је и Бунар Светог Саве, за чију воду се верује да никада не пресушује и да доноси исцељење.

Велики пожар и обнова

У ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, манастир је задесио катастрофалан пожар који је уништио више од половине манастирског комплекса, укључујући четири конака. Срећом, ризница и библиотека са непроцењивим рукописима су спасене. Обнова Хиландара траје и данас, представљајући један од највећих подухвата у српској култури.