Манастир Студеница

Бели мермер вечности

Манастир Студеница је најзначајнија задужбина Стефана Немање, родоначелника династије Немањића. Саграђена је крајем 12. века (1190. године) у пустом пределу "који беше ловиште зверова". Студеница је замишљена као главни духовни центар српске државе и Немањина гробна црква.

Богородичина црква у Студеници представља савршенство Рашке градитељске школе. Оно што је издваја од свих других је њена фасада од белог радочелског мермера, која блиста међу зеленим брдима Голије. Свети Сава је овде написао "Студенички типик" и започео осамостаљење Српске цркве.

Студеничко распеће

Унутрашњост манастира крије фреске које су ремек-дело византијског сликарства 13. века. Најпознатија је монументална композиција "Распеће Христово" (Студеничко распеће) на западном зиду, где доминира византијско плава боја (која је тада била скупља од злата).

У манастиру почивају мошти Светог Симеона (Стефана Немање), његове супруге Анастасије и синова Вукана и Стефана Првовенчаног. Студеница је 1986. године уписана на УНЕСКО листу светске културне баштине.