Спасићев павиљон
Сведок успона и страдања Београда
Први на Сајмишту
Када је крајем тридесетих година 20. века Београд почео да гради свој први сајамски комплекс на левој обали Саве, Задужбина Николе Спасића била је међу првима која се одазвала позиву за изградњу. Тако је 1937. године никла прва зграда новог сајма – Спасићев павиљон.
Пројектован у духу модерне архитектуре тог времена, кружног облика са доминантном куполом, павиљон је био симбол економске моћи Задужбине и њеног доприноса развоју трговине и привреде Краљевине Југославије.
Од сајма до логора и уметности
Историја овог здања је бурна и трагична. Током Другог светског рата, Сајмиште је претворено у нацистички логор (Judenlager Semlin), а павиљони су постали места страдања хиљада Јевреја, Рома и Срба. Спасићев павиљон је у том мрачном периоду служио као болница логора.
Кључни подаци
- Изграђен: 1937. године
- Архитекта: Александар Секулић
- Локација: Старо Сајмиште
- Намена: Изложбени павиљон
- Статус: Споменик културе