1937. • Старо Сајмиште

Спасићев павиљон

Сведок успона и страдања Београда

Први на Сајмишту

Када је крајем тридесетих година 20. века Београд почео да гради свој први сајамски комплекс на левој обали Саве, Задужбина Николе Спасића била је међу првима која се одазвала позиву за изградњу. Тако је 1937. године никла прва зграда новог сајма – Спасићев павиљон.

Пројектован у духу модерне архитектуре тог времена, кружног облика са доминантном куполом, павиљон је био симбол економске моћи Задужбине и њеног доприноса развоју трговине и привреде Краљевине Југославије.

Спасићев павиљон на Сајмишту
Павиљон на Старом сајмишту из времена оснивања сајма

Од сајма до логора и уметности

Историја овог здања је бурна и трагична. Током Другог светског рата, Сајмиште је претворено у нацистички логор (Judenlager Semlin), а павиљони су постали места страдања хиљада Јевреја, Рома и Срба. Спасићев павиљон је у том мрачном периоду служио као болница логора.

Након рата, објекат је добио нову намену и постао дом уметника. Задужбина Николе Спасића данас настоји да очува сећање на овог великог добротвора, иако је сам комплекс Сајмишта прошао кроз деценије занемаривања.

Задужбинар

Никола Спасић

Никола Спасић

Српски Нобел

Кључни подаци

  • Изграђен: 1937. године
  • Архитекта: Александар Секулић
  • Локација: Старо Сајмиште
  • Намена: Изложбени павиљон
  • Статус: Споменик културе