1854–1929.

Лука Ћеловић Требињац

Од шегрта до највећег добротвора Универзитета

Спартански живот за српску науку

Лука Ћеловић је у Београд стигао са свега два динара у џепу, али са огромном вољом и бистрим умом. Вредним радом, штедњом и умешним трговањем постао је један од најбогатијих људи у Србији, председник Управног одбора Народне банке и оснивач Београдске задруге.

Упркос богатству, живео је изузетно скромно, готово спартански. Није се женио и није имао деце. Сву своју љубав усмерио је ка отаџбини – тајно је финансирао четничку акцију у Старој Србији и Македонији, а јавно помагао културу и просвету.

"Ја наследника немам. Мој наследник је Београдски универзитет, јер наука је будућност мог народа."

Господар Савамале

Тестаментом из 1911. године сву своју имовину оставио је Београдском универзитету. То је укључивало готово цео један кварт у Савамали: велелепне зграде у улици Гаврила Принципа, Карађорђевој, Загребачкој (данас Коче Поповића), као и парк код Економског факултета који је сам уредио. Захваљујући његовом фонду, Универзитет је постао један од најбогатијих у Европи пре Другог светског рата.