Историја задужбинарства
Од Немањића до Универзитета
"Задужбина je трајан поклон у виду приватне имовине или доброг дела, које задужбинар завештава за остваривање друштвено корисних циљева, на начин како је он то сам замислио."
Златно доба Немањића
Институција задужбинарства има дубоке корене у српској духовности. У средњем веку, средиште живота чинила је црква, па је и доброчинство било усмерено ка њој. Владари и властела подизали су храмове као видљив знак побожности и залог за вечно спасење.
Родоначелник династије, Стефан Немања (Свети Симеон), поставио је темеље ове традиције подизањем Студенице и Ђурђевих Ступова. Његов пример следили су сви потомци, а посебно Краљ Милутин, који је за сваку годину владавине подигао по једну цркву.
Од храмова ка просвети
Након векова ропства, 19. век доноси преокрет. Задужбинарство прелази из сакралне у профану сферу. Схваћено као темељ националног развоја, образовање долази у фокус. Нови добротвори су трговци, индустријалци и професори.
Симбол ове епохе је Капетан Миша Анастасијевић, најбогатији Србин свог времена. Он је своју велелепну палату на Студентском тргу 1863. године поклонио "своме отечеству" за смештај културних и просветних установа. То здање је данас седиште Ректората Универзитета у Београду.
Најбогатији Универзитет у Европи
Све до Другог светског рата, Универзитет у Београду је располагао са више од 85 фондова и задужбина. Његов капитал га је сврставао међу три најбогатија универзитета у Европи.
Највећи добротвор био је Лука Ћеловић Требињац. Овај скромни Херцеговац завештао је Универзитету сву своју имовину, укључујући читав кварт у Савамали, а посредством Београдске задруге и хотел "Бристол", зграду Београдске задруге и парк код Економског факултета. Само његово завештање вредело је колико половина свих осталих заједно.
Слом и обнова
Након Другог светског рата, дошло је до национализације и одузимања имовине. Воља задужбинара је поништена, а средства су се слила у државну касу. Тек 1995. године, решењима Министарства културе, Универзитету је враћено право управљања над делом задужбина, чиме је започео процес мукотрпне обнове ове племените традиције.
Традиција траје и данас
Желите да наставите пут Немањића, Коларца и Спасића? Погледајте водич за данашње добротворе.
Како постати модерни задужбинарЛитература и извори
Списак је намењен даљем читању и провери података. Мрежни извори су проверени 30. септембра 2026; књиге и средњовековни извори наведени су као препорука, а не као извор појединачних навода на страници.
Мрежни извори
- Соња Ћирић, „Шта је задужбина нама, а шта смо ми њој”, Време, бр. 1863, 13. фебруар 2025.
- Агенција за привредне регистре, Водич за примену Закона о задужбинама и фондацијама
Литература за даље читање
- Сима Ћирковић, Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium, 2004.
- Историја српског народа, књ. I–VI. Београд: Српска књижевна задруга, 1981–1994.
- Сима Ћирковић, Раде Михаљчић (ур.), Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge, 1999.