ЋИРLATEN

Временска линија

Од Немањине Студенице до задужбина 20. века.

Година при задужбини је година подизања или оснивања према подацима регистра. Код задужбинара наведена је година рођења. Догађаји из шире историје додати су ради оријентације.

Средњи век (до 1500)

  1. р. 1113
    Задужбинар

    Стефан Немања

    Велики жупан. Родоначелник династије Немањића и творац моћне српске државе. Замонашио се као Симеон.

  2. р. 1165
    Задужбинар

    Стефан Првовенчани

    Први краљ. Први крунисани краљ Србије и ктитор манастира Жиче.

  3. 1166
    Задужбина

    Манастир Св. Николе

    Куршумлија. Прва задужбина Стефана Немање из 12. века.

  4. 1171
    Задужбина

    Ђурђеви Ступови

    Нови Пазар (Стари Рас). Задужбина Стефана Немање из 12. века, подигнута у знак захвалности Светом Ђорђу.

  5. р. 1175
    Задужбинар

    Растко Немањић

    Просветитељ. Први српски архиепископ, просветитељ и ктитор. Рођен у престоном Расу.

  6. 1190
    Задужбина

    Манастир Студеница

    Краљево. Задужбина Стефана Немање.

  7. 1195
    Задужбина

    Манастир Придворица

    Придворица, Ивањица. Манастир из 12. века, задужбина Немањића.

  8. 1198
    Задужбина

    Манастир Хиландар

    Света Гора (Атос), Грчка. Царска лавра Немањића, највећа српска светиња и задужбина Светог Саве и Светог Симеона.

  9. р. 1198
    Задужбинар

    Стефан Владислав

    Краљ. Ктитор Милешеве који је пренео мошти Светог Саве из Бугарске у Србију.

  10. 1206
    Задужбина

    Манастир Жича

    Краљево. Српска крунидбена црква.

  11. 1219
    Историјски контекст

    Српска црква постаје аутокефална

    Свети Сава постаје први српски архиепископ.

  12. 1219
    Задужбина

    Манастир Милешева

    Пријепоље. Дом Белог анђела.

  13. р. 1223
    Задужбинар

    Стефан Урош I

    Краљ. Владар који је подигао Сопоћане и подстакао развој рударства у Србији.

  14. р. 1236
    Задужбинар

    Јелена Анжујска

    Краљица. Француска племкиња и српска краљица, ктиторка манастира Градац.

  15. р. 1253
    Задужбинар

    Стефан Урош II Милутин

    Највећи градитељ. Подигао је и обновио преко 40 цркава и манастира. Свети краљ чије мошти почивају у Софији.

  16. 1260
    Задужбина

    Манастир Сопоћани

    Нови Пазар. Задужбина краља Уроша I.

  17. р. 1276
    Задужбинар

    Стефан Дечански

    Краљ. Мученик и ктитор Високих Дечана, једне од најлепших српских цркава.

  18. 1277
    Задужбина

    Манастир Градац

    Рашка. Задужбина Јелене Анжујске.

  19. 1313
    Задужбина

    Манастир Бањска

    Звечан, КиМ. Гробна црква краља Милутина.

  20. 1321
    Задужбина

    Манастир Грачаница

    Грачаница, КиМ. Задужбина краља Милутина.

  21. 1327
    Задужбина

    Високи Дечани

    Дечани, КиМ. Задужбина Стефана Дечанског.

  22. р. 1329
    Задужбинар

    Лазар Хребељановић

    Свети кнез. Косовски мученик, владар Моравске Србије и ктитор Раванице.

  23. р. 1335
    Задужбинар

    Милица Хребељановић

    Кнегиња и монахиња. Мудра владарка која је након Косова водила државу и подигла Љубостињу.

  24. 1346
    Историјски контекст

    Проглашена Српска патријаршија

    Стефан Душан се крунише за цара.

  25. 1375
    Задужбина

    Манастир Раваница

    Ћуприја. Задужбина кнеза Лазара.

  26. 1388
    Задужбина

    Манастир Љубостиња

    Трстеник. Задужбина кнегиње Милице.

  27. 1389
    Историјски контекст

    Косовска битка

    Погибија кнеза Лазара.

Нови век (1500–1899)

  1. 1690
    Историјски контекст

    Велика сеоба Срба

    Преселење Срба у јужне делове Угарске; почетак нових центара српске културе.

  2. р. 1761
    Задужбинар

    Сава Поповић Текелија

    Доктор права. Први српски доктор права, оснивач Текелијанума и доживотни председник Матице српске.

  3. р. 1788
    Задужбинар

    Платон Атанацковић

    Епископ и Добротвор. Епископ бачки, председник Матице српске и велики добротвор који је основао 'Платонеум' и помогао оснивање Српске правне академије.

  4. р. 1800
    Задужбинар

    Илија Милосављевић Коларац

    Трговац. Оставио је сав свој иметак за оснивање универзитета и књижевног фонда за српски народ.

  5. р. 1803
    Задужбинар

    Михајло Миша Анастасијевић

    Капетан и трговац. Дунавски капетан и најбогатији Србин свог времена који је своју палату поклонио отаџбини.

  6. 1804
    Историјски контекст

    Први српски устанак

    Почетак обнове српске државе.

  7. р. 1804
    Задужбинар

    Сима Андрејевић Игуманов

    Трговац. Призренац који је сав иметак посветио издржавању Богословије и школовању омладине.

  8. р. 1804
    Задужбинар

    Стеван Магазиновић

    Министар. Завештао имовину за штампање и бесплатну поделу књига сиромашним ђацима.

  9. р. 1806
    Задужбинар

    Тома Ванђел

    Трговац. Угледни трговац који је са супругом Јелом основао фонд за помоћ сиромашним занатлијама.

  10. 1830
    Историјски контекст

    Хатишериф о аутономији Србије

    Кнез Милош добија наследно кнежевско достојанство.

  11. р. 1831
    Задужбинар

    Ђорђе С. Влајковић

    Пуковник. Официр који је изгубио ногу за отаџбину, а имовину оставио за школовање сиромашних.

  12. р. 1836
    Задужбинар

    Никола Чупић

    Просветитељ. Унук Змаја од Ноћаја, оснивач књижевног фонда за издавање књига ('Чупићева задужбина').

  13. 1838
    Задужбина

    Текелијанум

    Будимпешта, Мађарска. Задужбина Саве Текелије за српске студенте у Пешти.

  14. р. 1838
    Задужбинар

    Никола Спасић

    Привредник. Председник Берзе чија је задужбина градила болнице и помагала сиромашне и болесне.

  15. р. 1841
    Задужбинар

    Никола и Евгенија Кики

    Трговачки пар. Богати трговци цинцарског порекла, завештали имовину за подизање болнице и две палате.

  16. р. 1842
    Задужбинар

    Милан Кујунџић Абердар

    Академик. Филозоф и политичар који је своју имовину ('Кујунџићевац') завештао Српској академији наука.

  17. р. 1845
    Задужбинар

    Јован Јовановић

    Добротвор. Велики добротвор који је својим завештањем помогао развој српске просвете и културе.

  18. р. 1849
    Задужбинар

    Велимир Михаило Теодоровић

    Добротвор. Ванбрачни син кнеза Михаила, оснивач 'Велимиријанума' за помоћ уметности и науци.

  19. р. 1851
    Задужбинар

    Владимир Влајко Каленић

    Обућар. 'Обућар и економ' који је оставио имање за помоћ сиромашним студентима.

  20. р. 1854
    Задужбинар

    Лука Ћеловић Требињац

    Трговац и рентијер. Скромни Херцеговац који је цео кварт Савамале завештао Београдском универзитету.

  21. р. 1854
    Задужбинар

    Михајло Идворски Пупин

    Научник. Светски признат научник који је основао фондове за помоћ школи, цркви и народном образовању.

  22. 1861
    Задужбина

    Палата Платонеум

    Нови Сад. Задужбина владике Платона, некадашње седиште Матице српске, а данас дом Огранка САНУ у Новом Саду.

  23. 1863
    Задужбина

    Капетан Мишино здање

    Београд (Студентски трг). Седиште Ректората Универзитета у Београду, задужбина Мише Анастасијевића.

  24. 1870
    Задужбина

    Хотел 'Опера'

    Београд (Центар). Здање између улица Македонске и Браће Југовића које је чинило основу Фонда Томе Ванђела.

  25. 1874
    Задужбина

    Задужбина С. Магазиновића

    Београд. Фонд за уџбенике.

  26. 1874
    Задужбина

    Чупићева задужбина

    Београд. Књижевни фонд Николе Чупића за издавање књига и награђивање писаца, чији је одбор почео рад 1874. године.

  27. 1878
    Историјски контекст

    Берлински конгрес

    Србија постаје независна држава.

  28. 1889
    Задужбина

    Палата Задужбине Николе Спасића

    Кнез Михаилова 33, Београд. Монументална палата из 1889. године, дело архитекте Константина А. Јовановића и седиште Задужбине.

  29. 1889
    Задужбина

    Зграда у Кнез Михаиловој 37

    Кнез Михаилова 37, Београд. Стамбено-пословна зграда у власништву Задужбине.

  30. 1889
    Задужбина

    Велимиријанум

    Београд. Задужбина Велимира Михаила Теодоровића из 1889. за развој науке, уметности, трговине, индустрије и занатства у Србији.

20. век и данас

  1. 1900
    Задужбина

    Палата Кики

    Београд (Центар). Велелепна палата на углу Кнез Михаилове и Краља Петра.

  2. 1903
    Задужбина

    Палата у Карађорђевој 65

    Београд (Савамала). Једна од најлепших зграда у оставштини Луке Ћеловића.

  3. 1903
    Задужбина

    Храм Светог Трифуна

    Топчидерско гробље, Београд. Задужбинска црква на Топчидеру у којој почива Никола Спасић.

  4. 1907
    Задужбина

    Задужбина Влајка Каленића

    Београд (Светогорска). Зграда у Светогорској улици, задужбина обућара Влајка Каленића.

  5. 1908
    Задужбина

    Ђачко склониште

    Београд. Ђачко склониште за сиромашне ђаке у Београду.

  6. 1910
    Задужбина

    Парк Луке Ћеловића

    Београд (Савамала). Парк код Економског факултета који је Лука поклонио граду.

  7. 1910
    Задужбина

    Зграда у Марка Краљевића

    Београд (Савамала). Зграда на броју 1.

  8. 1912
    Задужбина

    Зграде у Гаврила Принципа

    Београд (Савамала). Зграде на броју 14 и 16.

  9. 1912
    Задужбина

    Зграде у Коче Поповића

    Београд (Савамала). Низ зграда у бившој Загребачкој улици (1, 3-9).

  10. 1912
    Задужбина

    Спасићев пасаж

    Кнез Михаилова 19, Београд. Трговачко-стамбени комплекс који повезује Кнез Михаилову и Обилићев венац.

  11. 1912
    Задужбина

    Зграда на Обилићевом венцу

    Обилићев венац 17, Београд. Стамбено-пословна зграда Задужбине са погледом на парк Војводе Вука.

  12. 1918
    Историјски контекст

    Уједињење у Краљевину СХС

    Стварање нове државе јужнословенских народа.

  13. 1929
    Задужбина

    Дом трговачких омладинаца

    Београд (Стари град). Зграда Трговачке школе, лични легат Евгеније Кики.

  14. 1929
    Задужбина

    Зграда у Кнез Михаиловој 47

    Кнез Михаилова 47, Београд. Велелепна зграда на углу Кнез Михаилове и Улице краља Петра.

  15. 1929
    Задужбина

    Палата Слога

    Андрићев венац 1, Београд. Монументална палата која припада Задужбини Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића.

  16. 1931
    Задужбина

    Чукур чесма

    Београд (Дорћол). Споменик дечаку Сави Петковићу, изграђен из Фонда Томе Ванђела.

  17. 1932
    Задужбина

    Коларчева задужбина

    Београд (Студентски трг). Народни универзитет и концертна дворана, задужбина Илије М. Коларца.

  18. 1932
    Задужбина

    Задужбина Ђорђа Влајковића

    Београд. Зграда фонда у Влајковићевој.

  19. 1934
    Задужбина

    Болница у Куманову

    Куманово, Северна Македонија. Болница коју је Задужбина подигла за народ Јужне Србије (данас Северна Македонија).

  20. 1934
    Задужбина

    Болница у Крупњу

    Крупањ. Здравствена установа поклоњена народу Рађевине.

  21. 1935
    Задужбина

    КБЦ Звездара (Градска болница)

    Димитрија Туцовића 161, Београд. Павиљон Николе Спасића, прва градска болница коју је задужбина поклонила Београду.

  22. 1935
    Задужбина

    Дом за стара и изнемогла лица

    Књажевац. Дом за изнемогле грађане у Књажевцу.

  23. 1936
    Задужбина

    Народни дом

    Идвор. Задужбина у Идвору.

  24. 1937
    Задужбина

    Спасићев павиљон

    Старо Сајмиште, Београд. Први изложбени павиљон Краљевине Југославије на Сајмишту.

  25. 1938
    Задужбина

    Игуманова палата

    Београд (Теразије). Задужбина Симе Андрејевића Игуманова Призренској богословији.

  26. 1940
    Задужбина

    Болница 'Никола и Евгенија Кики'

    Београд (Савски венац). Болница за сиромашне трговце, данас Клиника за опекотине КЦС.

  27. 2010
    Историјски контекст

    Закон о задужбинама, фондацијама и фондовима

    Савремени правни оквир задужбинарства у Србији.

Литература и извори

Списак је намењен даљем читању и провери података. Мрежни извори су проверени 30. септембра 2026; књиге и средњовековни извори наведени су као препорука, а не као извор појединачних навода на страници.

Мрежни извори

Литература за даље читање

  • Сима Ћирковић, Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium, 2004.
  • Историја српског народа, књ. I–VI. Београд: Српска књижевна задруга, 1981–1994.