Чупићева задужбина

Задужбина Николе Чупића

Чупићева задужбина је књижевни фонд који је тестаментом оставио Никола Чупић (1836–1870), артиљеријски капетан, унук Змаја од Ноћаја. Његова изричита жеља била је да се имање користи искључиво за издавање књига и награђивање писаца.

Фонд су чиниле кућа у Шапцу и 16.000 динара у злату. Након вести о Николином тестаменту, 1871. основана је комисија која је касније прерасла у Одбор задужбине, а први званичан састанак Одбора одржан је 22. децембра 1874. и тада је задужбина почела са радом. У Одбору су били Коста Протић, Јосиф Панчић, Чедомиљ Мијатовић и други истакнути људи свог доба, а рад у њему био је добровољан и без накнаде.

Значај и наслеђе

Прве године задужбина је издавала претежно патриотске и образовне садржаје, а затим све више књижевност и научне радове. За време њеног рада објављено је 33 књиге посебних издања и 50 „Годишњица“. Од 1877. излазила је „Годишњица Николе Чупића“, један од најзначајнијих књижевних алманаха у Србији, а касније и у Југославији. Одбор је 1880. одлучио да се сваког 31. јануара, на дан оснивачеве смрти, одржава јавна седница и парастос.

Почетком Другог светског рата рад задужбине је обустављен, а после рата је стављена под управу Задужбинског одсека и престала је да постоји. Више о оснивачу прочитајте на страници Никола Чупић.