Čupićeva zadužbina

Zadužbina Nikole Čupića

Čupićeva zadužbina je književni fond koji je testamentom ostavio Nikola Čupić (1836–1870), artiljerijski kapetan, unuk Zmaja od Noćaja. Njegova izričita želja bila je da se imanje koristi isključivo za izdavanje knjiga i nagrađivanje pisaca.

Fond su činile kuća u Šapcu i 16.000 dinara u zlatu. Nakon vesti o Nikolinom testamentu, 1871. osnovana je komisija koja je kasnije prerasla u Odbor zadužbine, a prvi zvaničan sastanak Odbora održan je 22. decembra 1874. i tada je zadužbina počela sa radom. U Odboru su bili Kosta Protić, Josif Pančić, Čedomilj Mijatović i drugi istaknuti ljudi svog doba, a rad u njemu bio je dobrovoljan i bez naknade.

Značaj i nasleđe

Prve godine zadužbina je izdavala pretežno patriotske i obrazovne sadržaje, a zatim sve više književnost i naučne radove. Za vreme njenog rada objavljeno je 33 knjige posebnih izdanja i 50 „Godišnjica“. Od 1877. izlazila je „Godišnjica Nikole Čupića“, jedan od najznačajnijih književnih almanaha u Srbiji, a kasnije i u Jugoslaviji. Odbor je 1880. odlučio da se svakog 31. januara, na dan osnivačeve smrti, održava javna sednica i parastos.

Početkom Drugog svetskog rata rad zadužbine je obustavljen, a posle rata je stavljena pod upravu Zadužbinskog odseka i prestala je da postoji. Više o osnivaču pročitajte na stranici Nikola Čupić.