Nikola Čupić

Od topa do knjige

Nikola Čupić (1836 - 1870) bio je srpski zadužbinar, kapetan i pronalazač. Ostavio je svoje imanje srpskom narodu sa izričitom željom da se ono koristi isključivo za izdavanje knjiga i nagrađivanje pisaca. Književni fond "Čupićeva zadužbina", činile su kuća u Šapcu i 16.000 dinara u zlatu.

Po prijemu vesti o Nikolinom testamentu, 1871. godine osnovana je komisija koja će realizovati njegovo zaveštanje. Ova komisija kasnije prerasta u Odbor zadužbine Nikole Čupića. U njega su ušli velikani srpske kulture i prosvete. Na prvom zvaničnom sastanku Odbora prihvaćeno je konačno stanje zaostavštine i doneta Uredba Odbora Zadužbine. Prvi odbor održan je 22. decembra 1874. godine i time je Zadužbina Nikole Čupića ili Čupićeva zadužbina, počela sa radom.

Rad zadužbine

Tokom godina trajanja ostavinskog spora, imovina Zadužbine se uvećava, pa je zabeleženo da je 1875. godine, kada i počinje svoj dugogodišnji značajni rad, Fond zadužbine imao kapital od 6.000 dukata cesarskih. Prvih godina rada Zadužbina Nikole Čupića izdavala je pretežno patriotske i edukativne sadržaje, kao i segmente iz oblasti popularne nauke. Potom se pažnja usmerava na književnost i naučne radove. Za vreme rada Zadužbine objavljene su 33 knjige posebnih izdanja i 50 "Godišnjica".

Velikani u odboru

Odbor je okupljao tada najvažnija imena srpske kulture i nauke, kao što su Kosta Protić, Josif Pančić, Čedomilj Mijatović, a jedna od stavki je bila da članovi odbora moraju da budu "književnici sa stanom u Beogradu". Rad u Odboru Zadužbine je bio dobrovoljan i bez naknade.

Dva događaja su posebno značajna za rad Zadužbine. Prvi je vezan za odluku Odbora Zadužbine koji je 1880. godine odlučio da se svakog 31. januara, na dan smrti Nikole Čupića održava javna sednica i parastos osnivaču. Druga odluka je nastala 1877. godine, kada je odlučeno da Zadužbina počne sa izdavanjem "Godišnjice Nikole Čupića", jednog od najznačajnijih književnih almanaha u Srbiji, a kasnije u Jugoslaviji.

Tužan kraj

Sa početkom Drugog svetskog rata, rad Zadužbine se obustavlja. Ali, nažalost, sloboda ne donosi i novi život Zadužbini. Posle Drugog svetskog rata, Rešenjem Saveta za prosvetu, nauku i kulturu Vlade NR Srbije, Zadužbina Nikole Čupića stavljena je pod upravu Zadužbinskog odseka u Registar zadužbina NR Srbije. Ovim je Zadužbina prestala da postoji, a izdavanje "Godišnjice Nikole Čupića" obustavljeno.