Nikola Spasić

Život posvećen radu i narodu

Nikola Spasić (1838—1916) bio je srpski veletrgovac, dobrotvor i veliki zadužbinar. Njegova imovina i zadužbina su 1939. godine vredele više od čuvene Nobelove fondacije. Rođen je u Beogradu, kao unuk Stojana iz Leskovca. Počeo je skromno, kao voskarski i licitarski šegrt, a zatim izučio opančarski zanat u radnji Radovana Barlovca.

Od 200 dukata do imperije

Godine 1864. poželeo je da se osamostali. Imao je ušteđevinu od 200 dukata, ali to nije bilo dovoljno. Tada mu je Đoka Jovanović, brat njegove prve žene Leposave, pozajmio 500 dukata. To je bila jedina pozajmica u životu Nikole Spasića. Ostao mu je doživotno zahvalan i kasnije ga je pomagao sve do smrti. U Vasinoj ulici otvorio je 1865. kožarsku radnju u kojoj se za opanke čekalo u redu.

Tri braka i skromnost

Prva supruga Leposava umrla je rano. Najduže je živeo sa drugom suprugom, Stankom "Čajom". Iako je postao enormno bogat, u kući se živelo skromno, bez luksuza. Tek pod uticajem treće supruge, Anastasije "Nake" Spasić, počeo je intenzivnije da se bavi javnim dobrotvornim radom. Sagradio je porodičnu kuću u Knez Mihailovoj 33, koja je danas srce njegove zadužbine.

Ratnik i spasitelj

Učestvovao je u ratovima 1876. kao redov-konjanik. Tokom Prvog balkanskog rata 1912. godine, u zgradi Uprave monopola koju je zakupio, organizovao je pomoćnu bolnicu. Angažovao je lekare iz Nemačke i čuvenu dr Dragu Ljočić. Hrana se spremala u njegovoj kući, a supruga Naka bila je glavna bolničarka. Svakodnevno je obilazio ranjenike i ispraćao ih sa finansijskom pomoći.

Krajem 1915. godine, star i bolestan, nije želeo da napusti svoj narod. Povlačio se preko Niša i Soluna do Krfa, gde je i umro 1916. godine. Njegovi posmrtni ostaci preneti su 1923. u njegovu zadužbinu, crkvu Svetog Trifuna na Topčideru.