Немањићка задужбинарска лоза
Од Студенице до Високих Дечана
Династија Немањића је задужбинарство учинила државним програмом. Стефан Немања је подигао Студеницу, Ђурђеве ступове и цркву Светог Николе у Куршумлији, а заједно са сином Растком, потоњим Светим Савом, обновио је Хиландар на Светој гори.
Његови наследници наставили су по истом обрасцу: Жича је задужбина Стефана Првовенчаног и Светог Саве, Милешева Стефана Владислава, Сопоћани Уроша I, Градац Јелене Анжујске, Бањска и Грачаница Стефана Милутина, а Високи Дечани Стефана Дечанског. Тако је настао низ здања које и данас одређује слику средњовековне Србије.
Задужбине (12)
Куршумлија
Манастир Св. Николе
1166
Нови Пазар (Стари Рас)
Ђурђеви Ступови
1171
Краљево
Манастир Студеница
1190
Света Гора (Атос), Грчка
Манастир Хиландар
1198
Краљево
Манастир Жича
1206
Пријепоље
Манастир Милешева
1219
Придворица, Ивањица
Манастир Придворица
1195
Рашка
Манастир Градац
1277
Нови Пазар
Манастир Сопоћани
1260
Звечан, КиМ
Манастир Бањска
1313
Грачаница, КиМ
Манастир Грачаница
1321
Дечани, КиМ
Високи Дечани
1327
Задужбинари (8)
Велики жупан
Стефан Немања
р. 1113
Просветитељ
Растко Немањић
р. 1175
Први краљ
Стефан Првовенчани
р. 1165
Краљ
Стефан Владислав
р. 1198
Краљ
Стефан Урош I
р. 1223
Краљица
Јелена Анжујска
р. 1236
Највећи градитељ
Стефан Урош II Милутин
р. 1253
Краљ
Стефан Дечански
р. 1276
Друге тематске целине
Литература и извори
Списак је намењен даљем читању и провери података. Мрежни извори су проверени 30. септембра 2026; књиге и средњовековни извори наведени су као препорука, а не као извор појединачних навода на страници.
Мрежни извори
- Манастир Студеница, УНЕСКО – Центар светске баштине
- Стари Рас и Сопоћани, УНЕСКО – Центар светске баштине
- Средњовековни споменици на Косову, УНЕСКО – Центар светске баштине
- Света гора (Атос), УНЕСКО – Центар светске баштине
Литература за даље читање
- Сима Ћирковић, Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium, 2004.
- Сима Ћирковић, Раде Михаљчић (ур.), Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge, 1999.
Средњовековни извори
- Стефан Првовенчани, Житије светог Симеона.
- Доментијан, Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона.
- Теодосије, Живот Светога Саве.
- Архиепископ Данило II, Животи краљева и архиепископа српских.
